Maraton, polumaraton
MARATON
Maraton je trka na 42.195 m (26 milja i 385 jardi).
Ime „maraton“ dolazi od legende o Filipidesu, grčkom vojniku, koji je, prema legendi, trčao od grada Maratona do Atine da javi da su Persijanci poraženi u Maratonskoj bici, a odmah potom izdahnuo. Ne postoje dokazi da se takav događaj stvarno odigrao: prema grčkom istoričaru iz 5. veka pre naše ere, Herodotu, Filipides je u stvari trčao od Atine do Sparte. Legendu da je trčao od Maratona do Atine zapisali kasniji autori, i ona se pojavljuje u Plutarhovoj knjizi O Slavi Atine u prvom veku nove ere. Međunarodni olimpijski komitet procenjuje razdaljinu od Maratonskog bojišta do Atine na 34,5 km (21,4 milja).
Dužina maratona u početku nije bila standardizovana, važno je bilo samo da se svi atletičari takmiče na istoj stazi. Tačna dužina olimpijskog maratona je varirala u zavisnosti od rute koja je određivana za svako takmičenje. Prva i treća maratonska trka su bile u dužini od 40 km (24,85 milja).
1908. olimpijski maraton u Londonu je trebalo da startuje kod Vindzorskog dvorca, a da se završi na olimpijskom stadionu, ali su organizatori trke odlučili da se trka završi ispred kraljevske lože (Royal Box). Ovo je stazu učinilo dugom 42,195 km. Na 6 olimpijskih igara između 1900. i 1920, bilo je 6 različitih dužina, uključujući i 2 nove dužine posle Britanskih igara 1908.
Fiksirana dužina od 42,195 km je usvojena 1921, od strane Međunarodne Amaterske Atletske Federacije (IAAF) kao zvanična dužina maratona.
ISTORIJA
Ideja organizovaanja trke je potekla od Mišela Breala (Michel Bréal), čija je želja bila da se maraton uvrsti u program prvih modernih Olimpijskih igara, održanih 1896. u Atini. Ovu ideju su snažno podržali Pjer de Kuberten, osnivač modernih Olimpijskih igara, kao i Grci. Grci su organizovali kvalifikacionu trku za olimpijski maraton, i na ovom prvom maratonu je pobedio Harilaos Vasilakos (Charilaos Vasilakos) sa vremenom od 3 sata i 18 minuta. Spiridon „Spiros“ Luis je stigao peti na kvalifikacijama, ali je na olimpijadi pobedio sa vremenom od 2 sata, 58 minuta i 50 sekundi, iako je iako je usput zastao da popije čašu vina u lokalnoj krčmi.
SVETSKI REKORDI
Svetski rekordi nisu zvanično priznati od strane IAAF-a do 1. januara, 2004; pre toga najbolja vremena na maratonima su nazivana ‘najboljim na svetu’. Staze moraju odgovarati standardima IAAF-a da bi rekordi bili priznati. Ipak maratonske trke se umnogome razlikuju u uzbrdicama i nizbrdicama, stazama i podlozi, što egzaktna upoređivanja čini nemogućim. Najbrža vremena se uglavnom postižu na ravnim stazama blizu nivoa mora, za vreme dobrih vremenskih uslova i uz pomoć podizača tempa.
Prvi priznati svetski rekord za muškarce je 2 sata 4 minuta i 55 sekundi, a postavio ga je Pol Tergat na Berlinskom maratonu, 28. septembra, 2003. (ratifikovan kao svetski rekord od strane IAAFa 1. januar 2004.), što je napredak od 20 minuta i 44 sekunde od 1947. godine. Svetski rekord za žene Pola Redklif, sa vremenom od 2 sata, 15 minuta i 25 sekundi, a postavila ga je na Londonskom maratonu, 13. aprila, 2003. godine.
Trenutni rekord kod muškaraca je 2:02:57 a postavio ga je Denis Kipruto Kimeto iz Kenije 28. septembra 2013. na trci u Berlinu. Kod žena rekord drži Pola Redklif iz Ujedinjenog Kraljevstva rezultatom 2:15:25, a postignut je u Londonu, 13. aprila 2003.
POLUMARATON
Polumaraton je atletska disciplina u trčanju polovine dužine maratonske trke, 21,0975 km. Najčešće se trči na putevima. Interesovanje za polimaratone i učešće u njima polako raste poslednjih godina. Jedan od glavnih razloga za to je izazov distance, koja ne zahteva toliku posvećenost i izdržljivost koju maraton zahteva.
Uobičajeno za polumaratone da se održavaju istovremeno sa maratonima, koristeći gotovo istu stazu od starta do cilja.
Polumaraton nije na programu međunarodnih takmičenja poput Olimpijskih igara i Svetskim prvenstvima. IAAF organizuje od 1992. svake godine Svetsko prvenstvo u polumaratonu, sa izuzetkom 2006. i 2007. U tim godinama polumaraton je zamenila trka na 20 km, ali se 2008. polumaraton ponovio vratio.
Polumaraton je danas sportska disciplina sa najvećim rastom broja učesnika. Jedan od najvažnijih razloga za ovo jeste izazov koji polumaraton predstavlja, dok ujedno ne zahteva preveliko ulaganje vremena.
SVETSKI REKORDI
Iako su takmičenja u ovoj disciplini održavana i ranije prvi svetski rekord u polumaratonu IAAF je priznala 1977. godine. Trenutni rekord kod muškaraca je 58:23 minuta a postavio ga je Zersenaj Tadese iz Eritreje 21. marta 2010. na trci u Lisabonu u Portugalija. Kod žena rekord drži Meri Kejtani iz Kenije rezultatom 1:05:50, a postignut je u Ras al-Haimahu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima 18. februara 2011.
