Skok u dalj

Skok u dalj u atletici, je sportska disciplina, u kojoj atletičar izvodi skok iz zaleta, sa odrazom jedne noge radi postizanja što veće dužine. Postoji i skok u dalj bez zaleta sa odrazom je iz mesta sa obe noge.

ISTORIJA
Skok u dalj se ubraja među najstarije atletske discipline. Kod antičkih Grka bio je jedna od disciplina u petoboju. Pri izvođenju skoka oni su se služili tzv. halterama tj malim tegovima sa držačem. Ti tegovi, od gvožđa, olova ili kamena, bili su 12 do 29 cm dugi i 1,48 do 4,63 kg teški. Za odraz im je služilo ukopano tvrdo odrazište, ispred kojeg je tle bilo prekopano i poravnato.[1]

Skok u dalj u današnjem smislu pojavljuje se sredinom XIX veka u Engleskoj. U programima atletskih takmičenja u SAD, skok u dalj se pojavljuje od 1868 kad se osnovan New York Atletic Club. Prvi svetski rekord od 5,80 m postigao ga je P. H. Guč P.H. Gooch na prvom takmičenju studenata Oksforda i Kembridža.[1] Taj rekord je 1874. premašio Irac Irac Dž. Lejn (J. Lane) skočivši 7,48 m. Od 1896, pošto je uvedena odskočna daska naglo se poboljšavaju rezultati u toj disciplini. S rezultatom 8,13 m postignutim 1935. Džesi Ovens (SAD) je više od 25 godina držao svetski rekord. Tek skokovima Ralfa Bostona (SAD) i Igora Ter-Ovanesjana (SSSR) granica od 8,18 m. znatnije pomerena na 8,35 m. Od 1968. svetski rekorder je Amerikanac Bob Bimon koji je postigao 8,90 na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju. U tom periodu on je i svetski rekorder u dvorani sa 8,25 m. Tek 21 jednu godinu kasnije 1991. u Tokiju današnji svetski rekorder Majk Pauel je oborio Bimonov rekord sa 8,95 m. Karl Luis je skočio preko 9 metara sa prestupom, i 8,91 sa vetrom jačim od dozvoljenog, pa ti rezultati nisu priznati.

Prvi rekordu ženskoj konkurenciji od 5,16 metara zabeležen je 1922. Postavila ga je Čehoslovakinja Marija Mejzlikova.

Prvi jugoslovenski registrovani rekordi su 1919. Feodor Lukač 6,38 na otvorenom i skok u dalj bez zaleta V. Ivanović 2,82 m. Istaknuti skakači i nosioci rekorda u daljem razvoju ove discipline bili su Aleksa Spahić (6,80 m) Dragutin Lazarević Cakan (7,03), S. Lenert (7,14), Marjan Urbić (7,32), Boris Brand (7,45), Branko Miler (7,60). Rekord Jugoslavije i Srbije od 1975. do danas drži Nenad Stekić sa 8,45 m. Aktuelna rekorderka Srbije je Ivana Španović sa 7,24 m.

Skok u dalj u muškoj konkurenciji, je već na prvim modernim Olimpijskim igrama u Atini 1896., uvrštena u njihov program. Skok u dalj za žene je uvršten u olimpijske discipline tek od 1948. u Londonu. Između 1900. u Parizu. i 1912. u Stokholmu. olimpijska disciplina je bio i skok u dalj bez zaleta.

PRAVILA
– Skakalište
Sadašnja međunarodna pravila za atletska takmičenja priznaju samo skok u dalj sa zaletom. Ova takmičenja se izvode na skakalištu koje mora da ima zaletište sa odskočnom daskom i doskočište (jama sa peskom). Dužina zaletišta, koje je obavezno vodoravno, neograničena je, a obično iznosi 40 do 50 metara. Jama za doskok treba da je široka najmanje 2,75 m, a duga najmanje 9 metara. Odskočna daska ne sme bude udaljena od jame za doskok manje od 1 metara. Odraz se vrši sa odskočne daske koja je ukopana u zemlju na nivou sa površinom zaletišta i jame za doskok i koja na sme biti udaljena. Ivica daske prema jami za odskok zove sa linija odraza. U odrazu, noga ne sme da dotakne tlo iza te linije. Da bi se to registrovalo neposredno iza linije odraza postavlja se dašćica pokrivena plastičnom ili nekom drugom masom kako bi se video otisak noge ako takmičar prilikom skoka pređe liniju odraza. Prilikom skoka takmičar može da odskoči pre dolaska do odskočne daske, što se neće računati kao neuspeo pokušaj. Dužina skoka meri se pod pravim uglom od otiska najbližeg liniji odraza koji takmičar napravi bilo kojim delom tela u jami za doskok.

– Izvođenje skoka
Tehnika skoka u dalj je srazmerno jednostavna. Skakač nastoji da zaleotm postigne što veću brzinu, koju odrazom pretvara u što veću dužinu skoka. Dužina zaleta zavisi od sposobnosti skakača. Za slabije takmičare, početnike i žene iznosi 25—35 metara, a za bolje skakače 35—50 metara. Zalet pri skoku u dalj mora biti tačno izmeren i takvog ritma da u momentuodraza skakačeva noga dođe na odraznu dasku. Tačnost zaleta kontroliše se određenim brojem markica. Za bolje skakače postavljaju se dve markice. Polazna i kontrolna. Ova druga je na 6 koraka od odrazne daske. U poslednjem delu zaleta skakač se priptrema ta odraz. Bolji skakači smanjuju dužinu poslednjeg koraka, tako da je on 20—40m cm kraći od pretposledljeg koraka. se pri tom postavlja na dasku celim stoplalom. Čim koleno zamajne noge prođe ispod odrazne noge počinje aktivno opružanje noge i ruku. Odraz završava potpunim opružanjem zamajne noge, a projekcija kretanja tela usmerena je napred-gore. Posle faze odraza sledi faza leta. Putanja težišta skakačevog tela u vazduhu određena je odrazom i na nju skakač ne može uticati za vreme leta. Međutim, dobrim izbacivanjeme nogu u doskoku, skakač možeda poveća dužinu skoka.

Prema kretanju pojedinih delova tela ili položaja tela razlikuju se uglavnomtri tehike skoka u dalj: zgrčena, sa uvinućem i koračna.

SVETSKI REKORDI
Prvi svetski rekord u atletici IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Obaranje rekorda u skoku u dalj u poslednjem periodu sve je ređe. I muški i ženski rekordi na otvorenom i dvorani stari su preko 20 godina. Trenutni rekord kod muškaraca je 8,95 metara a postigao ga je Majk Pauel iz SAD na Svetskom prvenstvu u Tokiju 30. avgusta 1991. Kod žena rekord drži Galina Čistjakova iz SSSR daljinom od 7,52 metra, a postignut je u Lenjingradu, 11. juna 1988.

Svetski rekord za muškarce u skoku u dalj u dvorani je 8,79 metara a postigao ga je Karl Luis iz SAD u Njujork 27. januara 1984. Kod žena rekord drži Hajke Dreksler iz Istočne Nemačke skokom 7,37 u Beču, 13. februara 1988.