Trčanje
TRKA NA 100m
Trka na 100 metara smatra se klasičnom sprinterskom atletskom discilinom. Pošto je reč o najkraćoj trkačkoj disciplini, pobednik trke na 100 m često se smatra najbržim trkačem na svetu.
Prvi svetski rekord na 100 m u atletici IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Obaranje rekorda na 100 metara događa se retko pa izaziva posebnu pažnju. Trenutni rekord kod muškaraca je 9,58 sekundi, a postigao ga je Jusejn Bolt iz Jamajke u Berlinu 16. avgusta 2009. Kod žena rekord drži Florens Grifit Džojner iz SAD u vremenu 10,49, a postignut je u Indijanapolisu, 16. jula 1988.
TRKA NA 200m
Trka na 200 metara je jedna od sprinterskih atletskih disciplina. Za razliku od trke na 100 m koja se trči na potpuno pravoj stazi, ova se trka na atletskom stadionu trči tako da takmičari kreću iz krivine atletske staze pa tek u drugom delu trke trče u ravnom pravcu. Zato je tehnika ove trke nešto specifičnija od 100 m, jer trkač mora dobro savladati i krivinu, koja se takođe trči punom brzinom. Zanimljivo je da je prosečna brzina trkača, prema sadašnjim rekordima, veća u trci na 200 m od one u trci na 100 m!
Trenutni svetski rekorder na 200 m je Jusejn Bolt, koji je istrčao vreme 19,19 sekundi na Svetsko prvenstvo u atletici na otvorenom 2009. u Berlinu. Kod žena rekord drži Florens Grifit Džojner s rezultatom od 21,34 na Olimpijskim igrama u Seulu 1988.
TRKA NA 400m
Trka na 400 metara je jedna od atletskih disciplina. To je najduža sprinterska disciplina. Na standardnoj atletskoj stazi, ova trka obuhvata jedan krug. Takmičari započinju trku niskim startom i trče u svojoj stazi čitavu trku.
Svetski rekord u ovoj disciplini drži Vaide van Niekerk iz Južna Afrika, u vremenu 43,03 sekundi na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiri 14. avgusta 2016.
Vlasnik dvoranskog rekorda je Keron Klement iz SAD, sa 44,57 sekundi postignut u Fejetvilu, Arkanzas SAD 12. marta 2005.
U ženskoj konkurenciji najbolji rezultat svih vremena je istrčala Marita Koh iz DDR, sa vremenom 47,60 sekundi, u Kanberi 6. oktobra 1985.
Dvoranski rekord za žene drži Jarmila Kratohvilova iz Čeholovačke sa rezultatom 49,59 sekundi postignut 7. marta 1982, na Evropskom prvenstvu u Milanu.
TRKA NA 800m
Trka na 800 metara je najkraća srednjoprugaška atletska disciplina. Trka na 800 metara se trči dva kruga (na stazama dugim 400 metara). Kod dvoranskih nadmetanja, staza je duga 200 metara, pa se trči četiri kruga.
Ova trka zahteva brzinu i izdržljivost, i zato predstavlja kombinaciju sprinta i trčanja na srednje pruge.
Početak ove atletske discipline treba tražiti u Engleskoj u 18. veku, jer su se prva zvanična takmičenja na srednje pruge održavale tamo i u SAD. Prvi rezultati tih takmičenja vezani su za pruge merene jardima. Standardne dužine trčanja na srednje pruge bile su 880 i 1.000 jardi. Sariju svetskih rekorda na 880 jardi započeo je Amerikanac Lon Majers koji je između 1865 i 1878 uspeo da se pripremi tako da je napr. u 7 trka za jedno popodne (predtakmičenje i finale) osvojio titule prvaka SAD na 100, 220, 440 i 880 jardi. Osnova njegovog trenunga bio je rad na brzini, uz trčanje na pruge kraće od onih na kojima će se takmičiti i rad na izdržljivosti uz trčanje na prugama koje su duže od onih na kojima će trčati na takmičenju, što je za ono vreme bila vanredna značajna novina.
Majers je svojim načinom trčanja razvio takvu brzinsku izdržljivost, kojoj u njegovo vreme niko nije mogao odoleti. Posle Majersa ređaju se velika imena kao što su Mel Šepard, Ted Meredit, Hans Braun, Daglas Lou, Oto Pelcer sve do Rudolfa Harbiga. Harbig je 1939. unošenjem intervalnog metoda treninga , postavio za to vreme svetski rekord na 800 m 1:46,6), koji nije nadmašen punih 16 godina. Sa Harbingom su usavršanju ove discipline doprineli i mastori atletske staze: Mario Lanci, Džon Vudraf, Artur Vint, Marsel Ansen, Tom Kortni i Piter Snel. Zanimljivo je da je Snelova specijalnost bila trčanje na 1.500 metara (odnosno 1 milja — 1609 m), a ne pruga na 400 m kao u većine dotadašnjih istaknurih „800-metraša“. U rekordnoj trci Snel je na 800 metara ostvario vreme 1:44,3 min, a prolazna vremena na svakih 200 metara iznosula su 24,8+26,02+25,9+27,4 sek. Oštre granice između produženog sprinta i srednjih pruga, a posebno između njihovih klasičnih predstavnika tj. 800 i 1.500 m postale su sve blaže.
Trku na 800 metara, takmičari započinju iz visokog starta, svako u svojoj stazi kojom moraju trčati do islaska iz prve krivine (oko 115m). Nakon prve krivine, takmičari mogu preći u unutrašnju stazu. Zabranjeno je ometati i gurati druge takmičare. Trčanje punom brzinom tokom čitave dužine trke je nemoguće, pa dobra taktika odlučuje pobednika. Diktiranje tempa od samog početka se najčešće smatra pogrešnom taktikom, zato što veći otpor vazduha i udare vetra trpi onaj koji se nalazi na čelu, a to može da odluči pobednika kod jednakih takmičara. Atletičar koji trči sa unutrašnje strane ali ne na vodećoj poziciji mora da vodi računa da ne ostane blokiran od strane drugih atletičara, čime bi izgubio mogućnost da trči prema svojoj taktici. Trčanje na začelju, takođe nije preporučljivo, jer će ovi trkači već imti zaostatak za onim vodećim kada krenu u završni sprint.
Trkači na 800 metara su veoma često dobri sprinteri pa se takmiče u štafeti 4 x 400 metara, ali su jedino Alberto Huantorena i Jarmila Kratohvilova ostvarili značajne rezultate u trci na 400 metara i trci na 800 metara. Trkači na 800 metara su najčešće veoma uspešni i u trci na 1500 metara.
Prvi svetski rekord na 800 m u atletici IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Trenutni rekord kod muškaraca je 1:40,91 minuta, a postigao ga je Dejvid Rudiša iz Kenije u Londonu 9. avgusta 2012. Kod žena rekord drži Jarmila Kratohvilova iz Čehoslovačke u vremenu 1:53,28, a postignut je u Minhenu, 26. jula 1983.
Svetski rekord za muškarce na 800 metara u dvorani je 1:42,67 minuta a postigao ga je Vilson Kipketer iz Danske u Parizu 9. mart 1997. Kod žena rekord drži Jolanda Čeplak iz Slovenije rezultatom 1:55,82 u Beču, 3. mart 2002.
TRKA NA 1500m
Trka na 1500 metara srednjeprugaška atletska disciplina. Trka na 1500 metara se trči 3,75 krugova (na stazama dugim 400 metara). U novije vreme trka na 1500 metara je po prolaznim vremenima postala bliska sprinterskim vremenima. Tako je svetski rekord Hišama el Geruža bio u svakom krugu ispod 55 sekundi. Tokom 1980ih ovom disciplinom su dominirali britanski trkači, da bi kasnije najbolji bili atletičari iz Maroka, Alžira i Kenije. Među ženama, već dugo su najbolje takmičarke iz Kine.
Najbrži među muškarcima postižu rezultate oko oko 3:27 minuta, što odgovara srednjoj brzini od 7,24 m/s, ili 26,08 km/h.
Najbrže atletičarke ovu distancu pretrče za oko 3:51 minuta, što odgovara srednjoj brzini od 6,49 m/s, 23,37 km/h.
TRKA NA 3000m
Trka na 3.000 metara je najkraća atletska disciplina koja se ubraja u discipline trčanja na duge staze. Trčanje u ovoj disciplini se održava na stadionima i iznosi 7 i po krugova. Start trke je u krivini 200 metara pre cilja, a startuje se visokim startom.
Takmičenja u ovoj disciplini izvode se i kao ulične trke na školskim takmičenjima.
U muškoj atletici trka na 3.000 metara, nikada nije bila olimpijska disciplina i nikad nije bio u programima koja na otvorenom organizuje IAAF (Međunarodna asocijacija atletskih federacija). Na evropskom takmičenjima, 3.000 metara organizuje se mnogo ređe od drugih trka, kao što su trke na 5.000 metara i 3.000 sa preprekama, ali je i dalje prilično često u programima i prestižnih atletskih takmičenja.
U ženskoj atletici 3.000 metara je bila standardna disciplina na Letnjim olimpijskim igrama (1984. u Los Anđelesu, 1988. u Seulu i 1992. u Barseloni) i svetskim prvenstvima. Počevši od Svetskim prvenstvu 1995. u Geteborgu i Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti, je zamenjena disciplinom 5.000 metara.
Na takmičenjima u dvorani ova disciplina je prisutna na svim Svetskim prvenstvima u dvorani u obe konkurencije. Na evropskim prvenstvima u programu je od prvog 1966., a kod žena od Evropskog prvenstva 1982.
Prvi svetski rekord u troskoku IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Trenutni rekord kod muškaraca je 7:20,67 minuta a postigao ga je Kenijac Danijel Komen 1. septembra 1996. u Rijetiju Italija. Kod žena rekord drži Junxia Wang iz Kine rezultatom 8:06,11, a postignut je 13. septembra 1993. u Pekingu.
Светски рекорд – мушкарци:
Хишам ел Геруж 3:26,00 Рим 14. јул 1998.
Светски рекорд – жене:Гензебе Дибабе 3:50,07 Монако 17. јул 2015.
TRKA NA 5000m
Trka na 5.000 metara je atletska disciplina koja sa trkama na 3.000 i 10.000 metara spada u trčanje na duge staze. Trčanje u ovoj disciplini se održava na stadionima i iznosi 12 i po krugova. Start trke je u krivini 200 metara pre cilja, a startuje se visokim startom.
Ova distance spada u veoma atraktivne, jer u sebi sadrži, brzinu, izdržljivost i taktičku trku koja ima ključnu ulogu u toku trke. Trka na 5.000 metara je olimpijska disciplina, koja se nalazi na programu Letnjih olimpijskih igara u muškoj konkurenciji od 1912. u Sktokholmu, a u ženskoj tek od Igara 1996. održanih u Atlanti.
Da bi se postiglo vreme od 12:40 minuta u muškoj konkurenciji treba trčati 6,57 m / s ili 23,68 kilometara na sat. Kod žena vreme od 14:30 minuta, odgovara brzini od 5,74 m / s ili 20,68 kilometara na sat.
Počeci ove discipline vode na XV Antičke olimpijske igre održane 270. p. n. e. pod nazivom delihos dromos trčanje na stazi od 25 stadija oko 4.600 metara.
U modernim vremenima, trčanje na duge staze je rasprostanjeno među profesionalni trkačima u Engleskoj sredinom 17. veka. Trčale su se trke sa različitim dužinama staze od ovih kračih do dugih nekoliko stotina kilometara. Tako je 1771. F. Pauel pretrčao razdaljinu od Londona do Kenterberija od 180 kilometara za 24 časa, a kasnije od Londona do Jorka 645 km za 5 dana i 18 časova.[1]. U Sjedinjenim Američkim Državama trčanje na dugim prugama pojavljuje se u prvoj trećini 19. veka. Intereseantno je da je i Abraham Linkoln američki predsednik 1860.—1866. u mladosti bio dobar trkač[1].
Prva takmičenja su i u Americi kao u Engleskoj bila izazivačka u vidu trkačkih i pešačkih dvoboja. Oko 1900. čuven je bio engleski trkač Alfred Šrub (engl. Alfred Shrubb) koji je držao sve svetske amaterske rekorde svog vremena od 2.000 jardi do 11 engleskih milja.
Na Letnjim olimpijskim igrama 1908. u Londonu na programu je bila disciplina trčanja na 5 milja (8.047 metara). Posle više pomeranja u dužini staze trka je konačno dobila današnju dužinu od 5.000 metara.
Oko 1910. najbolji trkači bili su Finac Hanes Kolemainen i Francuz Žan Buen. Njihov dvoboj na 5.000 metara na Letnjim olimlijskim igrama 1912., kada je ova trka prvi put uvršćena u program, zabeležan je kao jedan od najdramatičnijh u istorije ove discipline sa rezultatima 14:36,6 i 14:36,7. Velike promene u treningu i tehnici trčanja u ovoj discilini uneo je Finac Pavo Nurmi kao jedan od najvećih predstavnika atletike, koji je u periodu od 1920. do 1930. držao sve svetske rekorde od 1.500 metara do maratona.
Prve ženske trke na dužim stazama u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu uvedene su 1953. godine nadužinu od 3.000 metara. Ta dužina staze u ženskoj konurenciji uvedena ja na 1983.u Helsinkiju i Olimpijskim igrama 1984.u Los Anđeles. Trka na 3.000 metara zamenjena je trkom na 5.000 metara na Svetskom prvenstvu 1995. u u, a Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti iako je trka na duplo dužoj stazi od 10.000 metara bila na programu olimpijskih igara osam godina ranije.
Disciplina 5.000 metara u sali nije u programu svetskih i evropskim prvenstvima u dvorani, ali se trke održavaju na raznim mitinzima i vode se se svetski i evropski rekordi.
Prvi svetski rekord u trci na 5.000 metara IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Trenutni rekord kod muškaraca je 12:37,35 minuta a postigao ga je Etiopljanin Kenenisa Bekele 31. maja 2004. u Hengelou Holandija. Kod žena rekord drži Tiruneš Dibaba iz Etiopije rezultatom 14:11,15, a postignut je 6. juna 2008. u Oslu.
TRKA NA 10.000m
Trka na 10.000 metara je atletska disciplina koja sa trkama na 3.000 i 5.000 metara spada u trčanje na duge staze. Trčanje u ovoj disciplini se održava na stadionima i iznosi 25 punih krugova.
Trka na 10.000 metara je olimpijska disciplina, koja se nalazi na programu Letnjih olimpijskih igara u muškoj konkurenciji od 1912. u Sktokholmu, a u ženskoj od Olimpijskih igara 1988. u Seulu.
Najbrži muškarci pretrče ovu distancu za oko 27 minuta, što daje prosečnu brzinu od 6,17 m/s ili 22,22 km/č. Najbrže žene postižu rezultate oko 30 minuta, što daje prosečnu brzinu od 5,55 m/s ili 20 km/č.
